Опет бесни Иродијада, опет лудује, опет игра, опет тражи од Ирода главу Јована Крститеља! Опет Језавеља хоће да отме Навутејев виноград и протера светога Илију у горе. Опет милогорци нападају светиње српске у Црној Гори. Сада је на удару крст који је век сведочио и пркосио зубу времена. Преживео је све окупаторе, освајаче, али није неоусташе који себе дефинишу као Црвена Хрватска. Достојни наследици Секуле Дрљевића, они који хоће светиње, а крст им смета.

Ситуација у Црној Гори се не смирује. Ништа није готово. Трусно подручије се опет затресло и тресе се и даље. Тензије у друштву су на врхунцу. Ништа се неће променити ни након избора у Никшићу. Поражена страна ће бити још агресивнија. Јуришници Мила Ђукановића – милогорци. Биће још опаснија. Са губитком власти губи и разум. Братска мржња је најгора, а она је у Српској Спарти тренутно на врхунцу. У таквом амбијенту потребан је неко ко може да спусти тензије, него ко има углед, поштовање, да стане пред народ! Ко ће други него Владика Јоаникије. Онај који је први стајао испред народа на Тројичинданском сабору.


Најближи сарадник и најбољи ученик блаженопочившег Митрополита Амфилохија. Човек који има углед, који је поштован, који може да спречи својом мудрошћу сукоб Каина и Авеља. Уз дужно поштовање осталим архијерејима нико не може да понесе овај крст у Црној Гори! Ово је историјска улога да се спречи мржња међу браћом. Велика је ствар наследити Митрополита Амфилохија Радовића. Неко ко би заиста био достојан трона Светог Петра Цетињског и омофора Светог Василија Осторшког. У смутним временима је битно да сви будемо једно око Христа, да чувамо заједницу, а не да се делимо. Црква је тело Христово које мора да буде јединственије него икад. Неко ко има историјску улогу не сме да због својих амбиција и туђих сујета себе сврстава у неки побуњени клан, нити је то потребно. Никако због нечег другог, због народа! Крст који се мора носити и само једном се пружа прилика!

Тако је Господ волео и блаженопочившег Митрополита да постави на пут страдања и спасења, тако треба и неследник, не због себе већ због народа Светог Саве у очевини Стефана Немање, тамо где кидишу и на њега и на Крст Господњи. И у таквом мометну занимати се за било шта друго јесте неоговорно и бежање од мисије Цркве. Прича пророка Јоне и Ниневљана, реч Божија се зауставити не може. Да сви будемо једно у Господу нашем Исусу Христу!

Верујем.Блог

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s