Пре нешто више од годину дана, објавио нам наш прота да ће у Дизелдорфу бити устоличење новоизабраног владике за Немачку. Обузела нас велика радост јер ћемо после неколико година опет добити свог владику. И то не било кога, већ херцеговачког Григорија! Почесмо са спремањем за овај велики дан. Ја организујем пријатеље и договарам начине како да се превеземо до Дизелдорфа који нам није баш близу, али прилика је таква да се никако не сме пропустити. Моја жена Влатка и ташта Иконија већ договориле кад ће ићи на фризуру и нокте, јер није у питању само црквени чин него и обавезно виђење са разним пријатељима које због удаљености и заузетости послом нисмо дуго видели. И није само код нас у кући ужурбана атмосфера него код већине Срба у Немачкој који се спремају да у најбољем светлу буду виђени на овом догађају. Таман кад је све било спремно, јави нам се наш прота и каже да је добио неку наредбу из епархије да поклоне које смо намеравали да дамо новом владици нипошто не купујемо већ да новац уплатимо на рачун који ће нам доставити. Додао је, некако кроз зубе, да би и за њега лично било повољно да се не брукамо пред новим владиком и да послушамо наредбу јер би у супротном могао да има проблеме. Подразумева се и да ће неко тамо гледати те спискове, па не треба шкртарити, јер су Срби увек били широке руке. Дувам у ону слушалицу, слушам проту с друге стране и мислим се шта да му одговорим. Како да му кажем да нисам ни планирао куповину неког поклона, јер већ имам два кредита што ми висе над главом, а децу треба школовати и хранити?Ја сам мислио да у цркву одем ко и до сад, упалим свећу за здравље породице и за покојне у завичају, оставим десетак ојра на икону и евентуално платим место у црквеној сали, ако и остали буду тамо ишли. Скупим некако грло и кратко потврдим проти да сам све разумео. Онда лепо седнем, узмем плајваз и саберем колико ће нас коштати пут и боравак у Дизелдорфу, фризуре,нокти и нека нова кошуља и хаљина, ваља се, па на то додам трошак за поклон – да се не брукам – и одлучим да је ипак боље остати код куће. Жена поче да ме грди, ташта прекорно гледа испод змијског ока, а деца тужна јер су већ испланирали обилазак Дизелдорфа са старим другарима. Обарам поглед и сав се знојим што испадох најгори али онда одлучим и свечано обећам да ћемо ипак отићи.Једном се живи!

Хвала Богу, све је лепо протекло и нисам се обрукао ни пред својима нит пред нашим протом нити сам угрозио његову позицију код новог владике.

 

Ево прође некол’ко месеци и дође нам наш прота на славу. Реч по реч, дођосмо и до теме донаторске вечере за епархију. Све чекам да ме прота позове или да каже да ме владика са радошћу очекује, али осим информације да владика заиста организује донаторско вече, не могу од проте извући ниједну једину реч. Кад ми већ прекипело питам га: добро оче, зар нисам увек помагао колико сам могао, плаћао парохијал и одазивао се на сваку мобу и својим рукама зидао где је шта требало?

─Јеси брате, јеси─ прота тихо потврди.

─Па ако је тако што и мене и моју кућу не зовете на то вече, даћу и ја колико треба?

─Знаш─прота се мало загрцну, обори поглед на своје угланцане шпицасте ципеле и некако превали преко уста─ ви нисте та циљна група.

─ Каква група?

─ Циљна, брате, циљна група!─протајошгласнијеузвикну─Владика нам је јасно написао и ставио у задатак да оне којисталноплаћају парохијал и зидају својим рукама не узимамо у обзир када је реч о прикупљању епархијала, а на вечеру те ја не могу позвати него ако те владика одабере. Циљна група су они са дубоким џепом које све можеш да питаш, осим како су зарадили први милион. Није битно да ли су редовни у цркви него да ли ће редовно уплаћивати оно што обећају. Разумеш?

─ Ма о каквом епархијалу причате кад се увек плаћао само парохијал?

─ Ништа ти не разумеш─ намршти се прота, већ видно изнервиран─Сви знају да је Епархија у финансијским проблемима и владика је нашао најбоље решење. Он је познати менаџер! Одлучио је да уведе епархијал као помоћ епархији али да га не плаћа обична раја него они који месечно могу издвојити од 50 до 150 ојра и више. Чак се и он јавно обавезао да ће плаћати на рачун од своје плате, а и нама свештеницима је поручио да својим примером покажемо како се воли и брине за епархију. Тако ћу, мој земо, и ја од сада плаћати бар 150 ојра, јер ко зна шта све може неком пасти на памет па да ме владика завилотина малу парохију или завитла из епархије и да на крају останем и без парохије и без тог твог парохијала. Уосталом, што се љутиш због једне вечере? Можеш ли да платиш ово што се тражи?

Скупа та вечера, мислим се.Јес’ да је од владике, али не кува је он нити стоји за роштиљем и преврће кобасице, а сигуран сам и да неће радити за шанком. Ал’ опет, лепо је да те владика позове међу сав тај богати, естрадни свет, па још да ти онај Георгијев пева на увце: Жено без имена… Их, знао бих и ја да уживам! Ал’ шта вреди кад и прота зна да немам толико.

Седимо тако, повремено неко од нас уздахне, а погледи нам се играју жмуре негде на ивицама кратког шареног ћилима што сам одавно донео из завичаја.Видим и њему је непријатно и већ ми жао човека, док се пребира кол’ко ће га шибнути по џепу за тај епархијал. Да бих прекинуо непријатну тишину и разведрио атмосферу да бар мало личи на ону славску од прошле године, братски га потапшем по рамену и са осмехом кажем: Добро де, земо, бар си ти онда та циљна група! И то је нешто. Нека, нек’ буде бар неко од наших, ако већ ја и моја фирма нисмо дорасли за ту лигу!

─ Нисам ни ја, брате, за то треба велика пара─ одговори прота једва чујним гласом. ─ Ја сам,мој земо, као и ти, само још једна овца за шишање. Тако ће бити све док не дамо довољно вуне, а онда, ако тај дан дочекамо, можда нас владика уочи и добро нациља, па позове на вечеру ко род рођени и свима покаже како се на нас добре Србе може вазда поуздати.

Ћутим. Гледам јадног проту и не знам шта бих му одговорио иако ништа нисам разумео од оног што је рекао. Сва срећа, појави се ташта Иконија на вратима. Никад јој се толико нисам обрадовао.

─ Ајте већ једном вас двојица, слава је! Само вас чекамо! Влатка спремила вечеру, па грео’та да се лади!

Овца

на путу ка личности

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s