>>Свештенство Српске Православне Епархије Западноамеричке

Попразниство Успења Пресвете Богородице

18/31. август 2019          

 

Послато преко Епископског Савета у САД

Свети Архијерејски Синод 

за Свети Архијерејски Сабор                   

Српска Патријаршија

Краља Петра  бр.5

1100 Београд

Србија

 

Ваша Светости,         

Ваша Високопреосвештенства,    

Ваша Преосвештенства,

У синовској оданости се обраћамо Вама, окупљени око свог доброг пастира, Епископа западноамеричког Господина Максима, на редовној годишњој скупштини Епархије западноамеричке, обележавајући велики јубилеј наше свете Цркве, 800 -ту годишњицу аутокефалности.

Разлог за наше обраћање Вама су учестали безразложни и недобронамерни напади на нашег Епископа, било путем штампе или интернет гласила, и овом приликом желимо да изјавимо да једногласно и недвосмислено подржавамо Епископа Максима, као нашег духовног оца и архијереја.

Од доласка на трон Епископа западноамеричких, преосвећени Епископ Максим је наставио где су његови претходници стали, да свом својом снагом ради на унапређењу духовног живота у Богом повереној му Епархији. Од 2006.године па до данас, наша Епархија је доживела велики духовни препород и напредак, како на пољу образовног и мисионарског рада, тако и на пољу црквеног издаваштва. Епископ Максим је основао неколико нових парохија и рукоположио нове свештенике и ђаконе. Установљен је Севастијан Прес, који је до сада издао више од 100 пажљиво одабраних књига на српском и на енглеском језику, и стао у ред најпродуктивнијих издавача православне литературе на америчком континенту, што је веома подигло углед наше Цркве у целини и Западном свету открило до сада непознате ризнице српског богословља, културе и духовности. Овде би између осталог поменули само два капитална издања, Хришћанско наслеђе Косова и Метохије и Српско хришћанско наслеђе у Америци. Оба ова издања не би видела светлост дана да није било Епископа Максима, који је и поред свих својих архијерејских обавеза и дужности, успео да пронађе времена и припреми за штампу ова дела која су од неизмерног значаја за наш народ и Цркву и нашу културу свештеног памћења, а која су нашла пут и до бројних америчких јавних и универзитетских библиотека и људи од утицаја и угледа и приказала им наше право лице.

Пастирска делатност епископа Максима, укључујући поменуте монографије, јесу плод његове велике љубави и оданости нашој Српској православној цркви. Знајући кплоко је важно непрестано усавршавање и духовно узрастање свештенства, Епископ Максим је основао Институт светих Севастијана и Мардарија, који сваке године окупља не само српско свештенство из ове и свих других српских епархија са овог Континента, већ и свештенике других православних јурисдикција. Својим залагањем и угледом, омогућио је долазак бројних веома угледних имена православног богословља и духовности, укључујући и неколицину светогорских стараца.

Залагање Епископа Максима за уврштење Архимандрита Севастијана (Дабовића) Џексонског у диптих светих такође је значајно допринело и доприноси унапређењу духовног живота наше Епархије и угледу Српске Цркве у целини. Кивот са светитељевим моштима постао је стециште православних поклоника из целе Северне Америке и света и збуњеном савременом човеку постао путоказ ка његовом истинском идентитету и  достојанству.

Ми слободно и са чврстим уверењем желимо да кажемо да је Епископ Максим до сада достојно, угледно и смерно представљао нашу Епархију и Српску православну цркву широм света, а посебно у Сједињеним Америчким Државама. Унапређена је и учвршћена сарадња са другим канонским православним јурисдикцијама у Америци. Владика Максим, заједно са другим српским архијерејима у овој земљи, ужива велики углед и поштовање међу њима, и од стране других православних архијереја и од свештенства и од верног народа, и многи од њих и у формалним и у неформалним разговорима истичу да смо ми Срби веома срећни што имамо такве изврсне архипастире. Имамо утисак да је сваки од њих по промислу Божијем и мудрости нашег Светог Архијерејског Сабора, управо тамо где је својим квалитетима и одликама потребан својој средини.

Трудом Епископа Максима, у нашој Епархији су сакупљена значајна новчана средства за обнову манастира Хиландара, као и за разне хуманитарне потребе нашег народа у Отаџбини, а посебно на Косову и Метохији. Призренској Богословији је нарочито позната братска љубав и помоћ Епископа Максима и његове духовне пастве.

Упркос великом пространству и разауђености наше Епархије, Владика Максим улаже велике напоре да често посећује наше парохије, а подстакао је и месечне састанке са нама свештеницима преко телефона, на којима влада срдачна и братска атмосфера. Свиучесници тих тзв. Телеконференција имају пуно право и слободу да предложе теме за разговор и идеје на усвајање, искажу своје ставове по свим питањима и изнесу своје пастирске бриге и проблеме на саборно разматрање. Уопште говорећи, Епископ Максим поклања велику пажњу и очинску бригу о нама свештеницима и нашим породицама, о нашем духовном, душевном и материјалном благостању, као и о регулисању нашег статуса трајног боравка у овој земљи, који захтева дуг и компликован процес.

Посебну бригу и љубав Епископ Максим гаји према деци и омладини, према студентима богословља, које очински помаже, подржава и подстиче на усавршавање. Током четири седмице нашег летњег Епархијског кампа за децу и омладину, труди се да не пропусти прилику да посети сваку седмичну групу и посвети им пажњу.

Својим неизмерним, задивљујућим прегнућима и неисцрпним саможртвовањем, ентузијазмом за добробит и благопоредак Цркве и Њен живот по најбољим аутентичним светоотачким предањима, а све у веома изазовном времену и окружењу у којем живимо, Епископ Максим нам је свима у Епархији био и јесте узор и надахнуће.

Изненађујуће је да се о Епископу Максиму путем разних медија изјашњавају појединци, на жалост међу њима и свештеници, који нису из наше Епархије, па се због тога и обраћамо осећајући обавезу да се чује и наш глас, с обзиром да своје свештеничко служење обављамо под духовним старањем Епископа Максима и најбоље смо упознати са стањем у нашој Епархији, као и са личношћу и са делатношћу нашег Епископа.

Стога Вас молимо Ваша Светости, да ово наше обраћање прихватите као израз искреног поштовања и љубави, коју као свештенослужитељи имамо и за Вас као нашег Свјатјејшег Патријарха и за нашег духовног пастира Епископа Максима.

У радости великога и славнога јубилеја наше свете  Цркве  и са синовском љубављу, узносећи наше недостојне али искрене и топле молитве Светом Сави и Светоме Севастијану за Вашу долгоденственују и чесну службу и мир, слогу и благостање Патријаршије наше, срдачно поздрављамо Вашу Светост и молимо Ваш благослов и молитве за све нас који проповедамо Логоса оваплоћеног далеко од своје матице.

Учтиво тражећи благослов ваше Светости и Ваших Високих Преосвештенстава и Ваших Преосвештенстава, ми јесмо, и увек ћемо остати, одана деца наше мученичке и напаћене Српске Православне Цркве (Патријаршије).<<

+ + +

Следе линије са именима свештеника који су по Максимовим каукулисањима требало да потпишу.

На првом месту је његов рођак о. Драгомир Туба, па за тим брат Бискупа Гргура – алкохоличар и јавни блудник Станислав Дурић, за тим следе имена попова Американаца и свих оних које је мајмунолог Максим нечим „задужио“.

Касније је овај редослед са именима свештеника измењен, јер су остала празна места, пошто неки од њих нису потписали овај самообожавајући текст. (Изненадићете се када будете сазнали који су)

Имена оних свештеника који нису хтели да потпишу су уклоњена да би се прикрила брука. Иако су нам имена свих потписника позната, (јер имамо и њухове потписе) сачекаћемо са објавом, јер су неки од потписника видевши да су на брзину преварени изразили жељу да своје потписе повуку, па ћемо им дати неколико дана времена.

Сви потписници ове срамне петиције себе стављају на страну јеретика, богохулника и издајника Максима, па самим тим и прихватају одговорност за његова недела.

Очигледно је да је креатор ове петиције заборавио да ни један суд, па ни Црквени, не узима у обзир никакве потписе (а нарочито не оне који су добијени уценама и под присилом) када се оптуженоме суди за јасно и недвосмислено доказане преступе – у Максимовом случају за кршење светих канона и за јерес.

Када је писао своје хуле и штампао јеретичке књиге црквеним новцем, Максим није ни од кога тражио сагласност ни дозволу, а нарочито не од свештеника, па зашто онда од њих сада тражи подршку када му „секира виси над вратом“?! И то је још један показатељ какав му је образ, ако га уопше има.

 

Дописник „Борбе за веру“ П.Ј. из Лос Анђелеса

БЗВ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s