МИЛО Ђукановић је мој пријатељ, и то заиста искрено кажем. Даровит је човек, успео је да уради много тога, али исто тако многе од суштинских ствари које ради или је урадио не би учинио да је био крштен код ћивота Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког. Ево прилике да га крстимо, па ће другачије да се бави политиком и другим вредностима. Надам се да ће ово прочитати. Није он без дамара да не чује.

Ово, у разговору за “Новости”, поручује архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који никако не може да прикрије тугу што је режим у Подгорици 2008. године признао независност лажне државе Косово, и то баш у време када је Ђукановић био премијер.

– Ту одлуку није донела Црна Гора. Знам да 90 одсто црногорског народа тако не мисли, остајући верно духовним и моралним вредностима вековне Црне Горе. Признали су такозвано независно Косово и на тај начин признали паљење на стотине храмова по црногорској Метохији, убиства и силовања.

* И ви лично осећате бол због те одлуке?

– Ја сам тамо сахрањивао убијене Србе. Знамо да су Тачију и Харадинају руке крваве до рамена. Нама је од старта било јасно да је бомбардовање Србије и Црне Горе, посебно Косова и Метохије, било припрема за његово отимање и стварање независне државе. Добро је реаговао председник Србије Александар Вучић када је Европу подсетио на то да осам милиона Каталонаца не може да добије независност док овде без референдума на Косову и Метохији група терориста који су срамота за албански народ отима светињу. А отето је проклето. Није чудно што је Косово послужило као почетак новог светског поретка. Ово сада што се ради је наставак крсташких ратова, Наполеонових и нацифашистичких освајања света, само што су данас други актери.

НЕКА “НОВОСТИ” ПИШУ САМО ИСТИНУ – У НОВОМ завету постоји једна древна изрека да ће нас истина ослободити. И управо то што желим себи, желим и “Новостима” – да све оно што пишу буде истинито, уз поштовање према сваком људском бићу без обзира на разлике, сукобе, политичке, партијске, идеолошке и друге. Истина нам је потребна ради ослобађања. Сви смо, нажалост, оптерећени деобама, идеолошким расколима, свађама. “Новости” су се трудиле колико су могле, али никада истине није мало па ни вашем цењеном листу – каже митрополит Амфилохије, честитајући нам 64. рођендан.

* Видимо да сада власт у Приштини не признаје границу са Црном Гором…

– Чуо сам то. Нека сада моји Црногорци приупитају краља Николу у вези са тим границама, па ће им бити све јасно.

* Да ли вам је тесно у данашњој Црној Гори?

– Јесте! Било би ми комотније да је остала она Црна Гора са границама из доба краља Николе Петровића и времена Зетске бановине, са својом Метохијом.

* Како видите то што вам се спочитава да нисте Црногорац, да сте издајник?

– То чине марксисти из једне невладине организације. А моји преци су присајединили Морачу и Ровца Црној Гори. Деда је погинуо у боју на Фундини, коме се ни данас не зна гроб. Ето, по њима ја нисам Црногорац, иако сам дочекао краља Николу из Санрема у време када сам био банатски епископ. Сећам се да сам се на силу попео на брод који је био усидрен у барску луку. Требало је да уђе фратар из породице Савоја, али сам га ја предухитрио.

* Упркос свему, у ваше време обнова и изградња храмова у Црној Гори цветају…

– Обнављање светиња из епохе Црнојевића један је од приоритета Митрополије. То није само питање историје, него и расветљавање свега што се догађало са нама кроз векове. Имамо проблем са Управом за заштиту културних добара, јер она има дух конзервације уместо да ревитализује културно благо. Много је храмова било порушено и под коровом, претворено у штале. Данас је, Богу хвала, прича другачија. Сви манастири и цркве на Скадарском језеру су обновљени, што је својеврстан подухват Митрополије. Сви православни храмови у Црној Гори су вековна својина Митрополије црногорско-приморске, која је на овим просторима присутна осам векова. Она је кичмена мождина петровићевске Црне Горе као и ове данашње, прилично сужене.

СВЕТОМ ПЕТРУ ЦЕТИЊСКОМ ПОЛАЖЕМ РАЧУНЕ

* МНОГИ вам замерају што се превише бавите политиком…

– Митрополити цетињски имају своју тежину и сада се ја морам бринути о свом народу. Нико се не пита што се папа бави свим могућим питањима светским, моралним, друштвеним. А која је разлика између римског папе и митрополита цетињског Амфилохија? Увек када кренем са Цетиња узмем благослов од Светог Петра Цетињског и у повратку њему полажем рачуне. Поштујем ја власт, али он ми је на првом месту.

 

Новости, 16. октобар 2017.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s